Хијацинтна ара – Данас у изузетно малом броју настањује средишње делове Бразила уз обалу реке Амазон и сматра се готово изумрлом врстом. Мање групе тих папига су 1990. Године уочене у Венецуели и Боливији, али због сталног сељења нису праћене. Подврста нема. Могуће да постоји мање од 4.000 птица, главни узроци заробљеништво, трговина и лов. Хијацинтна ара мужјак и женка су пуне тамноплаве боје, а перје им наликује плишаним играчкама па када су мирне на сталку делују као вештачке. Око очију је мање елипсасто кожно поље изразите жуте боје, а код доњег дела кљуна налази се веће жуто кожно поље. Изразито им је крупан кљун црне боје
Ове птице јаја несу углавном на стаблу. У гнијезду су оптимално 1 јаје, иако се могу налазити и два јаја, у неким случајевима. Младунци са својим родитељима остају све док не напуне 3 мјесеца, а одрасли постају са седам година. Хијацинтна ара је такођер врло популарна као кућни љубимац. Заточене хијацинтне аре врло често коштају и по преко $9,000-$12,000 долара. Хијацинтна ара папагаји живе дуже од 100 година.
Хијацинтне аре обично су виђене у паровима, породичним групама или јатима од 6 до 12 птица, парови и породице се лако препознају у оквирима групе; углавном се могу видети како лете или стоје на крајевим грана дрвећа или грмља, тада је веома уочљив, могу се чути из даљине због гласног позива; стидљив је у многим областима; уколико је угрожен лети увис скричећи, кружи кратко време, затим поново слеће на дрво или одлети. Хијацинтна ара с времена на време је веома бучна птица, али је некад тиши и опрезнији у понашању у односу на друге велике макаое, љубопитљив; брзо постаје поверљив.